ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Манастирска црква данас је посвећена празнику Покрова. Извори не спомињу ком празнику Пресвете Богородице је храм био посвећен у средњем веку, већ само говоре о „Богородици Петрушкој“, односно „Богородици Лештијанској“.

Празник Покрова Пресвете Богородице (1./14. октобра) установљен је у спомен догађаја који се почетком X столећа десио у Влахернској цркви у Цариграду. За време бденија, у четврти час ноћи, видели су Свети Андреј Јуродиви и његов ученик Епифаније, Пресвету Богородицу у пратњи мноштва светитеља, међу којима беху Свети Јован Претеча и Свети Јован Богослов: Мајка Божија се преклонивши колена дуго молила за народ који је ту стајао, заливајући сузама своје боголико и пречисто лице... Када је свршила молитву, свој омофор (мафорион-велика марама), који је носила на својој пречистој глави, блистав као муња, велики и страшан, раширила је својим пречистим рукама изнад народа који је тамо стајао, а Свети Андреј и Епифаније га доста дуго гледаху прострт изнад народа и како сија као муња... Занимљиво је да је овај празник почео да се слави не у Византијској цркви, где се догађај десио, већ у Руској цркви и то у XII веку (верује се да је празник увео Андреј Богољубски).

У последња тешка времена када се, са умножењем грехова наших, умножише и невоље и опасности наше; када се испуњавају речи самога Господа, те устају народ на народ и царство на царство, и бивају глади и помори и земља се тресе по свету (Мт. 24,7); када нас притискују најезде туђинаца, међусобни ратови и смртоносне болести - Пречиста и Преблагословена Мати Господња, даје нам у заштиту Покров свој, да нас од свега тога Покровом својим сачува неповређене.

У томе је пре свега и смисао манастира у Лешју: у Покрову Богородичином, у заступништву и заштити Мајке Божије које је она свагда спремна да пружи свима онима који то од ње моле, невољницима, болеснима од болести душевних и телесних, особито болесним од грехова, онима који су поробљени страстима и који траже душевни мир. 

Благодаримо ти, Боже Сведржитељу, „који јеси, и који бјеше и који долазиш“ (Отк.,1,8)